Zdravo drugari!!!!!!
Ja sam Vasina mama,da Vasina,s ponosom kazem to.Vasa je moje trece dete,i on je svojim rodjenjem u nas mali skromni dom doneo srecu,radost i sto je najvaznije doneo je pobedu.Vasino puno ime je zapravo Vasilije.Vasilije nas mali-veliki covek.Nas ponos,i nas zivot.On je moja maza,i bez njega mi ovaj svet i zivot ne bi bili toliko ispunjeni.Danas puni 28 meseci,nasmejan je i radostan.Poceo je da prica,skace i trci brzo kao da ga vetar nosi.Rekla sam vam mnogo toga ali ono najvaznije nisam.Moj Vas jos uvek siki,i ponosna sam na to sto ga jos uvek dojim,mada sam dosad naisla na mnoge kritike kako to vise nije mleko,kako se on samo igra.Medjutim ne zelim nedam da se prekine ta tanana nit izmedju nas dvoje.Nije mi tesko da ga dojim ujutro u 5 pre polaska na posao,i u 15:30 kad se vratim s posla,nije mi tesko da ga uvece ususkam u svoj deo kreveta i da ga podojim dok on lagano tone u san posle kupanja.Isto tako imamo i onaj podoj u 13:30 pre polaska u drugu smenu,kao i onaj u 23:30 kad se vrati kuci...i sve me to cini srecnom i nije mi tesko.Za ove 2 godine i 4 meseca moj Vasilje nije ni jednom bio bolestan,a meni je to najvaznije.Prvo dveoje sam dojila kratko po 9 meseci,ali od Vase ne odustajem sve dok on to zeli i ima potrebu da se scucuri u moje krilo,i onako seretski kaze:"Mama,daj meko"...Pozdrav od Vase i Vasine mame.