Nisam sigurna da će biti najlepša priča, ali svakako smatram da će biti vredna pažnje.. Nadam se da će i mnogim mama koje je eventualno budu čitale da izbegnu greške koje sam ja napravila.
Elem, da počnem. Rodila sam moje malo prvo čudo... Razume se da sam kao i svaka majka osetila bujicu raznolikih osecanja: sreća, ljubav, strah... Nismo bile zajedno prvih 17h... Doneli su mi je i rekli da je stavim na grudi... Stavila sam je, ali nije bila gladna.. Ogladnela je nakon nekog vremena i svojim malenim ustima pokušavala da uhvati bradavicu, nije uspevala i plakala je. Zvala sam sestru koja mi je pogledala grudi i rekla da imam mleka, ali da su mi bradavice uvučene??? Nikad čula. Nahranili su je tog dana dohranom i svakog narednog kad god bi bila gladna.
U medjuvremenu sam nabavila šeširiće, ali nam nije išlo, plakala je kad god bih je stavila na grudi bezuspešno pokušavajući da izvuče mleko.. Ali, borila se... Meni su grudi bile tvrdje od kamena.. Uspevala sam malo da izmlazam. Primakla bih moju Juliju i kap po kap joj stavljala u usta. Znala sam koliko je moje mleko važno, ali nažalost neinformisanost je učinila svoje. Moja mama je dojila nas troje i nikada nisam mislila da je to nešto prekomplikovano... Šta, daš bebi da sisa i to je to..
Šamar realnosti je bio jak i dug 2 meseca. Htela sam pošto - poto da je dojim i nikako nisam pristajala na drugačije, a imala sam sreće nije ni ona. Isčitala sam tone tekstova o dojenju, kontaktirala savetnice, izlmalaza se na svakih sat - dva, navijala sat noću.
U prvo vreme Julija je preko 80% bila na dohranu. Sistem je bio ovakav: sisanje, pa moje izdojeno mleko, pa dohrana. Svaki podoj, a oni u početku budu vrlo česti, još kad imate takav problem, dete vam je non - stop na grudima. Nabavila sam i pumpicu koja mi je mnogo pomogla. Moja ogromna sreća bila je to što je moja beba uvek pre bila za dojku nego za flašicu. Bilo je suza, krvi i znoja. Zajedno smo se borile dan - noć i izbacvale mililitar po mililitar dohrane. Svi zaključno sa mužem su mi govorili da odustanem, da ne mučim sebe. Nisam mogla, jednostavno to bi za mene bio ogroman poraz. Pedijatar je bila za dojenje, ali je mislila da "nemam dovoljno mleka". To ne postoji, ne postoji ni nekvalitetno mleko, ni "slabo" mleko, niti mleka imaju samo velike dojke. Funkcija dojke glavna je da majka hrani svoju bebu, ne da joj se muskarci dive. Dojka nije rezervoar, mleka ima sve više kako beba sisa. Beba treba da sisa na zahtev, ne na sat.
Kada je napunila 2 meseca prešla je samo na dojenje, uspele smo, izborile smo se. Sisala je 2 i po godine, a tek sa 6 meseci je počela sa čvrstom hranom. Kad god bih pomislila da je dosta setila bih se ta prva 2 meseca i rekla bih "Neka je još malo, neka uživa koliko želi." Kada sam ja uspela, mogu svi.
Sada rado pomažem mamama koje imaju problema i treba im savet. Mame, informisite se, sve je dostupno danas, saznajte šta je "skok u razvoju" i "štrajk dojenju", isključite sve pre nego što posumnjate u svoje telo. Svaka žena, skoro 98% njih, je sposobno da doji svoju bebu.
I dok ja ovo pisem, jedan mali Kosta, Julijin brat me gleda najslađim okicama i uživa u podoju. Sa njim sada sve ide glatko. :)