Moj dragi beban, zove se Vid.
Do samog porođaja iskreno nisam ni razmišljala puno o dojenju, bila sam dosta optimistična po pitanju toga.
Međutim, moj dečak je imao drugih planova.
Od samog starta potrudio se da baš sve bude po njegovom, te se posle samo par dana izborio da dobije svoje prve silikonske bradavice, često suprug i ja umemo da se našalimo kako nam sin od malena voli veštake 😄
Da vas ne lažem, dojenje mi je palo dosta teško, izmlazala sam se punih godinu dana posle sisanja deteta, izmuzeno mleko davala na flašicu.
Milion puta sam dolazila do tačke pucanja, plakala jer je u nekim situacijama mleko čak i stalo, doduše, bila sam uporna. Moja pumpica i ja, kojoj treba odati priznanje, jer moj dečko i nije baš bio vičan po pitanju sisanja. I tu me je pobedio.
Odlučio je da se sa sikom i mamom mazi, povuče po malo, a posle da mama odradi ostalo.
I ne, nije mi bilo teško.
Bila sam srećna kada uspem. Svakog puta.
Ponosila sam se što moje dete i dalje pije majčino mleko, iako samo ja znam koliko je bilo teško da mu to omogućim.
Moj sin sada ima 15 meseci.
Imam dobre vesti.
Više se ne izmlazam.
Napokon je naučio da sisa sam.
Mleka imam.
A sto je najvaznije, jos uvek imam privilegiju osecaja te vrste povezanosti, za mene je to nesto najlepse. 😊
Izdrzala sam.
I on je.
Uspeli smo zajedno.
Dojicemo jos neko vreme.
Ako Bog da, da moj decak dobije batu ili seku, spremna sam da sve opet ponovim, ukoliko je potrebno, jer majka zna sta je najbolje za njenu bebu!
Podrska dojenju!
Imate mleka!
Nije slabo!
Budite uporne!
Dojenje je tesko ali i jedno od najlepsih stvari na svetu!
Srecno!