Prvi najlepši osećaj je onaj kada vam vašu bebu daju u naručje i ona vas po prvi put pogleda tim malim očima, očima anđela. Tada ceo svet staje i postoji samo ona, malena, predivna, vaša. I tada po prvi put znate da ne postoji ništa na ovom svetu što nećete učiniti za nju. A prva stvar, posle tog nežnog spuštanja usana na taj maleni nosić je-dojenje. Koliko sam samo puta čula do tada da verovatno neću moći da je dojim jer genetika, male grudi sa još manjim bradavicama prkose i najvećoj želji da obezbedite svom detetu ono najvažnije. Drugi najlepši osećaj je onaj kada su mi je doveli na prvi podoj i uz konstataciju da bradavice gotovo nemam, beba je počela da ručka! Taj osećaj kada mleko prolazi kroz vaše grudi dok slušate zvuk gutanja...neopisiv je. Tada znate da ćete se boriti za svaku kap, za svaki dan i moliti Boga da ih bude što više, za vašu bebanu. I kada “zaradite” ragade pa zaradite i mastitis i stisnutih zuba, do poslednjeg atoma snage predjete svaki prag bola, znate zašto to radite. Zbog Nje. Kada vam danima masiraju grudi i sa vama se bore za svaku kap, znate za koga se borite. Za nju. Kada to mleko konačno poteče i bebana naručkana zaspi u vašem naručju, na vašim grudima, znate da je svaki vaš jauk nagradjen. Svaki sledeći podoj je blagoslov i neopisiva sreća, zahvalnost za svaku kap, zahvalnost svima onima koji su se sa vama borili, svima onima koji su toliko vremena uložili da zajedno sa vama. Njoj obezbede klopicu. I ne samo vreme već i neopisivu snagu i volju. I onda kada dojenje više ne bude opcija, budite sigurni da nije do vas, dali ste celo svoje biće i sve što ste mogli. Ne krivite sebe, nije uvek do vas. Što pre to shvatite beba će pre imati srećnu i zadovoljnu mamu pored koje će da izraste u srećno i zadovoljno dete znajući da će majka zaustaviti ceo svet, zbog Nje.