Da, znam sve, ja sam pedijatrijska sestra, učila sam o tome, išla sam u školu roditeljstva sa svojim suprugom, spremna sam... ćekam da se Lara rodi.
Iako sve znaš, iako si spreman... kada je došao taj trenutak i kada se rodila Lara, tek onda ništa nisam znala :(
Porodjaj je dobro prošao, sve je bilo kako treba, ali mleko nikako da krene. Sve svoje misli sam usmerila na to i koliko je važno da mleko poteče. Babica mi je pomogla pritisnuvši moje ionako osetljive grudi i pojavio se kolostrum. To su najlepši i najsrećniji trenuci u porodilištu kada se rodila moja beba i kada sam mogla da joj pružim hranu, dovoljno toplu, zdravu i što je najvažnije da joj dam imunitet. Dojila sam je sve vreme boravka u bolnici, kod kuće, u kafiću, parku, na moru. Imale smo tu vezu i jako sam ponosna i na sebe i nju što smo uspele da održimo mleko sve dok nije napunila godinu ipo dana. Možda sam mogla još da je dojim, ali već je uvela sve namirnice, počela da se druži sa decom, hoda, trči, izgovara reči... nisam želela da postane "mamina maza". Teška srca, postepeno se odvikla od dojenja i ona i ja.
Nisam imala nikakve probleme poput ragada, mastitisa... niti smo beba i ja imale soor ili ne daj Bože, bilo kakav problem.
Srećna sam što sada ima skoro dve godine, zdrava je, ni jednom do sada nije pila lekove, niti je bila bolesna.
Srećna sam što sam imala tu privilegiju da dojim, da imam dovoljno mleka i da moja beba bude srećna, zadovoljna i zdrava!
Hvala što mislite na mame i bebe i što želite da podelimo svoju priču i iskustva sa vama :)