Potrebno je bilo mnogo borbe i upornosti da dvoje ljudi koji su se jako voleli dobiju potomstvo, čak dugih deset godina. Ali ipak jednog dana ona je stigla, bila je tako lepa, mirišljava i nevina baš kao princeza u pričama. Ležala je tu na mojim grudima i sve je palo u zaborav, sve prolivene suze i očaj. E onda sledi još jedna borba, nema mleka, ne dolazi zbog hitnog carskog i verovatno stresa koji sam preživela tom prilikom. Četiri dana u porodilištu sve pokušavam, molila babice da nam pomognu ali beba neće dojku, a poznata su naša porodilišta po jakoj podršci za dojenje(🙃).Kažu jel vidite da su vam bradavice skroz uvučene, nema sanse da dojite. E nećete vi mene pokolebati, ja sam večiti borac, toliko sam je dugo čekala i baš želim da je dojim. Dolazim kući i onda kreće prava borba, silikonske bradavice, nalivanje tečnostima, masiranje, mleko nadošlo, ali beba neće dojku nikako, vrišti i okreće glavu. Električna muzilica tu stupa u akciju, izmuzam se pred svaki obrok, jako je teško, ali izguraću ja ovo i pićeš mamino mleko jer samo to zaslužuješ. Nadam se da ćeš jednog dana postati pravi borac kao tvoja mama jer ceo život je borba, ali je lep.(❤)