Moj priča počinje 2.05.2016 u 21:10h.
Tada sam se prvi put porodila i videla najlepše oči na svetu, rodila sam svog prvog sina. Tek okupanog su mi ga doneli i stavili na grudi. Imala sam osećaj da me vidi, tako je bio miran. Kada su mi ga babice donele da ga prvi put nahranim, bila sam uplašena da li cu ja to znati i moći. Kada je počeo da jede ja sam bila tako zbunjena i emocije su me preplavilie kao nikada u životu. Tada sam postala majka i bila sam svesna da ta mala beba, moj sin zavisi od mene. Taj osećaj neću nikada zaboraviti, pamticu ga ceo život. Kada smo došli kući uživali smo u svakom trenutku kada bi on jeo. Dala bih mu svoj prst da drži jer sam imala utisak da se tako oseća sigurnije i da bi bolje jeo. Tako su prosle četiri godine i požele sam da doživim taj osećaj opet. I evo sada imam još jednog sina i isto tako uživam i sa njim. Majka kada doji svoje dete to je blagoslov, tako se dete bolje poveže sa majkom. Dojenje je najbitnije, meni je to najvažnije i zahvalna sam što sam mogla da dojim prvo dete i što sada dojim drugo. Najlepši osećaj koji žena i majka mogu da dožive. Budite srećne i dojite svoju decu.