21.01.2016. postala sam prvi put majka jednoj devojcici po imenu Miona. Kada se ona rodila, rodila sam se i ja kao majka. Najlepsi osecaj, koji cu pamtiti, je moj i njen prvi sustret i upoznavanje. Svim majkama iz moje sobe, koje su se uvece porodile, doneli su bebe ujutru, kao i meni. Druge su spavale, jedino je moja plakala. Ja sam shvatila da je verovatno gladna i podojila sam je. Tamo, obzirom pa sam prvi put postala majka, niko mi nije objasnio sta i kako treba. Ja sam to sve po nekom "majcinskom" instiktu radila. Imala sam dovoljno mleka, u pocetku i previse. Suprug je uvek bio tu da mi pomogne oko izmlazavanja. Hranila sam se zdravo i moja beba je lepo napredovala. Sam cin dojenja je jako poseban trenutak, gde uzivate sa bebom koja je deo vas i vase duse. Kada je napunila godinu dana, odvikla sam je od dojenja. Koliko sam mislila da ce njoj biti tesko, ispostavilo se da je ona to lepo prebolea dok ja nisam jos. Mnogo mi fali ta intimnost sa mojom bebob. Zato jedva cekam da imam drugu bebu i da se potsetim dozivljaja. Inace moja mala curica sada ima 14,5 meseci i idalje kada se mazimo pipka me za grudi i smeska se, kao da zeli da mi kaze " Mama ja sam odatle hranila, hvala". Zato svim majkama, koje su u mogucnosti, neka doje svoju decu, jer ne postoji nista intimnije, hrabrije i bolje za vase dete! Uzgred, dojite bebu, jer oni brzo porastu i vise necete imati tako intiman i poseban odnos sa detetom kao sto je trenutak dok dojite.