Sredina leta, toplo rano jutro, čekam da mi je babica donese. Treći dan njenog života probudila sam sa mokrom spavaćicom od mleka. Sva srećna čekam moje zlato. Uzbuđeno govorim babici imam mleka! Uzimam je u naručje i spontano kreće hranjenje. Izvor života teče. Taj momenat nikad u životu neću zaboraviti. To je izvor snage, izvor volje, izvor istrajnosti, da tom malenom biću budeš sve. Nakon prvog podoja, dobila sam zadovoljan osmeh, koji govori mnogo. I sada kad je pogledam, setim se tog prvog zadovoljnog osmeha punog spokoja. To nije samo dojenje, to je veza, neraskidiva veza. Izvor, snage. To je ono mama, možeš ti to!