Dete je dete, sve što poželi mora mu se pružiti, da li to bio kliker ili bicikl. Majka je osoba koja uvek treba da bude uz svoje dete, od prvog dana rodjena pa sve dok god bude živa. Majka je oslonac, stub i podrška najveća.
Moja uloga majke počinje dana 11.04. 2019 u 16 h i 10 min, kada je na svet došlo jedno malo biće po imenu Teodora, a ustvari to je moj ceo svet, sreća, radost, život, sve u jednom ljudskom biću od 3 kg i 50 g sam tada videla, a sve je bilo uzbudljivo kada je došla na svet, neobično, veselo, sa puno ljubavi i novih momenata. Najveću vezu izmedju nje, mog sveta i mene sam osetila kada sam je prvi put nahranila svojim mlekom. To je bilo kao u bajki, beskrajno, Prelepo, osećaj koji vredi sve, koji se ne može kupiti, niti opisati. A to je osećaj ljubavi i nove veze izmedju nas dve. Prvi njen zalogaj moja sreća najveća, pa čak i malo suza radosnica. Taj osećaj kada je povukla mleko je me probudio u stvarnost i u veliku ljubav prema njoj. Moja upornost da je dojim i da imam mleka iako je teško bilo izdržati sve to, bila je najveća želja posle želje da se porodim i da sve bude u redu.
Mnoge neprospavane noći i dani zbog navikavanja i hranjenja nje male koja je mogla jesti po ceo dan je se isplatila. Jer je to najveća veza izmedju nas dve pored ovolike ljubavi to je dodatna ljubav. Ona tako mala, nemočna da se najede odjednom je navika da sisa koliko hoće i navikla je samo na moje mleko, prva dva dana su je hranile i sestre veštačkim, ali moja upornost je bila veća i želja. I ispunila je se i ne kajem se što sam hiljadu hiljada noći imala neprospavanih i trzaja oko dojenja da ustajem, ipak ni tom malom biću nije lako bilo da sisa i da vuče, a tek je došlo na svet. Ne kajem se ni dan danas, ponekad se mozda iznerviram, ali ubrzo sve prodje kad vidim koliko je srećna dok jede moje mleko i koliko voli to. Hvala Bogu samo te mi je dao i tu blagoslov pored majčinstva.
Jednom prilikom sam se naježila kada sam čula da majka koja ima mleko kupuje dohranu svojoj bebi i daje uveče da ne bi ustajala u noć da je sisa. Zaista sam se naježila i pomislila u sebi kakva je to majka. Kad je joj od Boga dato a ona ne može ustati da nahrani svoje dete, zar joj je to teško i šta bi bilo da mora da rani na posao ne bi ga nikako sisala. Umesto da uživa u toj vezi i da lepo ustane kad dete traži ona uništava tu vezu i svoje mleko. Neko bi poželeo da ima mleka a nema.
Meni nije bilo teško da ustajem i na svako pola sata, sat unoć. Niti mi je sada teško bilo kada god moja beba hoće. Niti će mi biti teško dok god budemo sisali. Evo godina dana za koji dan još uvek hvala Bogu sisa, meni podočnjaci do poda ali nije bitno nije mi teško ništa oko tog malog bića, ustajaću dok god budem mogla da sisa. Ponosna sam na taj blagoslov.