Priču cu započeti o dojenju prvog deteta. Nisam uspela, nisam se snašla, nisam umela, nisam imala podršku. Slušala sam razne priče oko sebe, od rečenice "Mleko ti je slabo, ne može da ga zasiti" do rečenice "šta ako nemaš više mleka a dete ti gladuje". Ragade, krvarenje bradavica, jako bolni podoji, nervoza, stres...ko bi rekao da je to toliko teško, da je to neka nauka, da to ne može svako. U moru informacija nisam došla do onih pravih, od početka trudnoće vodila sam se time "neću čitati po internetu svašta" a zapravo trebalo je da čitam svašta da bih iole nešto naučila. Elem, došao je red na drugo dete i moju čvrstu volju da ovoga puta dojenje bude uspešno. Znanjem sam se naoružala još pre početka trudnoće, išćitala sve moguće tekstove o dojenju, odgledala more video snimaka, na sve bila spremna. Došlo je vreme da svoje ćedo privijem na grudi. Iako sam se porodila carskim rezom, mleka sam imala. Zapravo, mleka sam imala još u trudnoći. Ni jednog momenta nisam imala strah da neću uspeti, čvrsto sam verovala da ćemo se od starta nas dve povezati, bila sam srećna, nepokolebljiva, istrajna u svemu, odlučna da okolinu ne slušam, da primenim sve što sam do tada sama naučila. Verovali ili ne, od prvog dana sve je teklo tako glatko. Od prvog časa kada su mi je doneli nisam više dozvolila da je odnesu niti da joj dodaju dohranu "dok meni mleko ne krene" jelte. Zaboravila na ranu, zaboravila na bol, cilj je bio samo uspeti u dojenju. Iz dana u dan gubila je po 50 gr ali nisam odustajala. Izasli smo iz porodilišta sa 280 gr manje nego što je imala na rodjenju, nisam se obeshrabrila, ni jednog jedinog momenta nisam posumnjala u sebe. Dojila sam je i uživala u svakom momentu, znala sam da činim pravu stvar. Na prvoj kontroli imala je 1,5 kg i 4 cm više nego na rodjenju. Vrlo čvrst dokaz i nagrada da nisam pogrešila ni u cemu, da je želja za dojenjem pobedila. Imala sam prvih dana ranice koje su zacelile posle sedam dana pravilnog postavljanja bebe na dojku što se postize vežbom, nisam imala prepunjene grudi jer se nisam izmuzavala u nedogled kao prvog puta, samo ponekad tek toliko da pritisak popusti. Bitno je doći do pravih informacija, edukovati se, čitati, uciti...danas nam je sve toliko dostupno i pristupačno putem interneta, dojenje nije tako lako ali uz samo malo truda pretvara se u nešto najlepše moguće. Nista lepše od njenog pogleda dok sisa i tog osmeha kad je zadovoljna i sita.🥰🥰🥰