Vec pet godina imam zelju da ispricam ovu pricu,ali eto nije se desilo da je preslikam na papir,do ovog momenta...
Dakle bio je septembar,ali zaista prlep i veoma suncan dan...nije ti bilo vreme,jer je trebalo da nam se pridruzis tek u oktobru,ali mali moj decace ti si ipak resio da ces tada...
I stigao si nam sa celih 2200g,44 cm dugacak...mamina mrvica najlepsa na svetu..
I tako si bio ti na IV-om,mama na III spratu i nismo imali priliku da prvih pet dana sikimo i druzimo se na taj nacin..ali nije mamu to sprecilo da ti donosi mlekce svakih dva ipo sata...
Nakon pet duuuuuuuuuugih najduzih dana mama je konacno dobila priliku da se druzi sa tobom i da pokusamo da se hranimo...
Ne necu reci da je to bilo prelepo iskustvo...nije..ti si sada vec navikao da te hrane na kasicicu,pa si bio malo lenj da sikis..nema veze rekla sam...doci cemo mi kuci i moj maleni heroj ce poceti i porasce ce veliki...
Stigli smo u nase gnezdo posle duge dve nedelje...e to je ono sto nikada necu zaboraviti...moj heroj je sada svoj na svome i poceo je da rucka kao veliki na svakih dva sata...a mama najsrecnija mama na svetu....i tako smo nas dvoje poceli da pisemo nasu pricu...svakoga dana nasa knjiga se sve vise popunjava i moj heroj je sada jedna prava pametnica koja do uvodjenja cvrste hrane nije hteo nista osim da siki...
Mame nikada ne odustajte,jer nema nicega sto je za njih zdravije,a a za vas lakse od toga...zna da bude tesko,ali vredi i isplati se..