Te 2017. godine, ostadoh trudna sa mojom devojčicom Helenom. Sreći nikad kraja, kako je vreme odmicalo, saznali smo da je devojčica (mada sam u dubini duše znala da jeste). Čula sam priče kako mleko može da dodje i u 7., 8. mesecu, ne bira vreme 😀.. Ali evo mene 8. mesec mleka nigde, 9., mleka nigde, tu me već hvatala panika jer sam jako želela da dojim moju bebicu.. Porodih se ja, mleko krenulo nije ali je beba sisala uz dohranu (u porodilištu). Došli smo mi kući, izbacila sam tu dohranu i nastavila sa dojenjem, beba je sisala ali je mnogo plakala i nikako nije mogla da se smiri, posle svakog podoja kao da je bila gladna. Ja sam odbacila tu činjenicu i mislila da je muče grcici. Otišli smo na kontrolu prvu, a beba ništa nije unapredila kilažu možda nekih 100-200g što nije bilo dobro. Poslati smo na dečije odelenje, tamo su ustanovili da mi telo ne proizvodi dovoljno mleka, te mi dadoše dohranu uz podoj, da ne prekidam.. Tamo sve super lepo napredovala. Došli smo kući, i ja sam pila, mleko, čaj, čaj za dojile, čaj od kamilice sve što može da izazove veće lučenje mleka.. I mic po mic eto krenulo mleko u većoj količini, a dohranu malo po malo izbacivala... I eto dojila je dve godine, sreća moja pa sam bila istrajna u tome da stvaram mleka, za bebu, što je najbolje za nju. Imam drugu bebicu, isto sikimo i mogu reći da sam presrećna i ne mogu opisati taj osećaj, bliskosti izmedju bića koje ste rodili i njegove potrebe za zdravom ishranom u tom periodu..Želim svim mamama da kažem da nisu ni malo loše, ako nemaju mleka za svoju bebu, da nisu one 'nemajke'. Svaka majka je najbolja majka za svoju bebicu bilo dojena ili pila na flašicu. ❤️🙋‍♀️