Sve počinje tog 08.05. prošle godine.. Porodila sam se popodne i sutradan doveli su mi bebu koju je trebalo nahraniti.. Kako su sestre ustanovile da mi je mleko dovoljno nadošlo da svoju bebu mogu da dojim, postavile su je na moje grudi i nestale.. Ostala sam u čudu i bila jako zbunjena šta dalje.. U pitanju je prva beba.. U neznanju i bez pomoći adekvatne, u porodilištu dobijam ragade, za malo i mastitis.. Došli smo kući i svaki dan sam razmišljala da li je dovoljno jela, kada ponovo da je nahranim.. Nakon mesec dana beba i ja postajemo tim, ja počinjem da uživam u čarima dojenja, beba mi pomaže da do mastitisa ne dođe, leći mi ragade, a ujedno jede najzdraviju hranicu koju može da prihvati njen mali organizam.. Sada, posle skoro godinu dana, dojenje je pesma, a mama (ja) sam bogatija za jedno veliko iskustvo.. Želim od srca svakoj mami da ima dovoljno mleka da može svoju sreću, deo duše, da privije uz sebe i hrani je nečim što nema zamenu ♡