Ja možda nisam od onih mama koja dok je čekala da se beba rodi čita mnogo foruma, ranijih iskustava i saveta... Više sam kao i za sve u životu pustila da teče. Mijat se rodio 23.08. kao zdrava i mirna beba. Prvi podoj je bio poprilično smotan kao i svi oni koji su bili u porodilištu. Problemi sa dojkama došli su brzo u smislu početka mastitisa i samim tim mučenja za njega da bude sit i za mene da ga nahranim. Dolazak kući polako je počeo da menja stvar. Nabavili smo pumpicu jer sam imala dosta mleka. I sa njom, masažom i činjenicom da je on bio često gladan sve se sredilo.
I ustvari tada počinje ono pravo, uživanje...
Mislim da su to neke više sile, neobjašnjive rečima, samo pogledima... Našim pogledima...on onako mali a ja neko ko će mu pružiti sve što mu je potrebno. Pamtim taj pogled i ne bi volela da ga zaboravim....