Hvala dragom Bogu ,obradovao me je sa moja četiri andjela.
Prvo nam se rodila ćerka.Bila sam mlada i uplasena da li ću imati mleko da je dojim pa sam iz tog straha po izlasku iz porodilišta naterala supruga da kupi kutiju adaptirnog mleka.Medjutim moja dusa je itekako imala da doji pa sam to mleko poklonila komsinici kojoj je trebalo.
Posle se rodio moj prvi sin i on je dojio 3 godine.
Naravno i trece dete a moj drugi sin po redu je uspesno dojio kao i sad najmladji koji ina 3 meseca ,ali cu se ovoga puta osvrnuti na trece dete.
Nazalost ,kada se on rodio brzo je morao zbog hematoma u glavi da vude transportovan u Beograd.Prvo je bio na institutu za neonatologiju a posle na institutu za majku i dete.Mojo dusi je dijagnostikovana hemofilija.Prvi put sam sa njm ostvarila kontakt posle 20 dana.U pocetku,dok je bio odvojen od mene nisam želela ni da jedem ništa me nije moglo smiriti.A onda sam skupila svu snagu i resila da se borim jer ce se tako on boriti osetice moju snagu.Izmuzavala sam se rucno na svakih 3 sata i nocu navijala sat i tako 20 dana.A onda najsrecniji trenutak .Bio je u mom narucju i odmah je prihvatio da doji i tako 3.5 godine.Znala sam da sam uradila pravu stvar sto se nisam predala i odustala nikada i neću.