Treća sreća nije ovog puta moja priča. Mene je sreća, ili nešto veće, pratila od prvog puta, od prvog pogleda, susreta, dodira... Iako sam se dva dana odvojeno od svoje sreće oporavljala od komplikacija prirodnog porođaja, kada sam je prvi put uzela u naručje i odlučila se na prvi podoj, mojoj sreći nije bilo kraja. Iako je babica rekla nahranili smo je, ja, koja je sve po internetu proučila o dojenju pre potođaja, nisam je ni čula i odmah sam je poslužila, da što pre nadoknadi izgubljeno. Jer to što je izgubljeno bilo je esencija njenog dvodnevnog postojanja. Samo su me odlučnost i vera u to što sam naučila o dojenju pre nego sam postala mama sprečile da, tu prvu noć provedenu zajedno i u suzama moje malene Danice, pokleknem poput mnogih mladih mama i dam dohranu. Znajući da imam u sebi zdravlje koje mi je priroda podarila da prenesem svom detetu, nisam dozvolila da joj se prinese hemija. Za moje dete je to bila najbolja odlula jer je sledeće noći niko nije mogao čuti, jer je spavala blaženim snom i posle 4 dana mogle smo kući jer je mamino mleko davalo snagu i njoj i bebi. I nastavile smo da pružamo jedna drugoj nežnost i ljubav koja se jedino tada može osetiti narednih 20 meseci, a samo 8 meseci nakon toga Danica je dobila sestru a mama drugu sreću. Ova je sreća bila mrvicu lakša od sestre i u pogledu kilaže a i težine porođaja. Ali što se dojenja tiče, nismo zaostajale. Redovno dojenje nas je vezalo do kraja života, zasigurno, a 4tog dana smo već mogle kući. Mama i Una su se mazile narednih 15 meseci, gradeći imunitet od materijala kakav samo mamino mleko može da pruži. Samo 15 meseci, reći ćete i nije mnogo, ali Danica i Una su su nakon samo 6 meseci dobile brata a mama treću sreću! I to momčinu od 4kg kojem je i sada sa 19 meseci glavna razbibriga i uživancija deljenje trenutaka sa mamom i njenim mlekom. Mnogi vole da nas posavetuju kako je on momak, veliki dasa, da je sramota da doji i dalje, a ne shvataju da mi deca nisu pametna, lepa i dobra sama od sebe već od blagoslova koji su primala i primaju od majčinog mleka. Tri sreće su velika sreća i dar u ovoj nemaštini gde je sve manje ljudi i ljubavi, a više novca i otuđenosti. Zato sam se trudila i i dalje to činim da kroz svoje mleko dam pre svega ljubav i udahnem dašak sreće svojoj deci, da bi i oni sutra bili brižni ljudi i roditelji.