U svojoj 17. godini rodila sam dva dečaka blizance. Tada sam postala po prvi put majka, nisam znala kako ću da ih dojim ili nahranim, presvlačim itd. Kada sam prvi put uzela 1. bebu da dojim u bolnici uplašila sam se jer su bili sitni, ali sam nekako uspela uz pomoč sestre. Prvi dodir mame i bebe je najlepše na svetu što postoji, beba te gleda pravo u oči i zna da čes je ti štititi i čuvati. Drugu bebu isto sam uzela da dojim, on me uhvatio za prst i gledao me tako nežno i nevino, bilo je dosta lepih trenutaka sa njima tokom dojenja. Kada su porasli dojila sam obe bebe zajedno sve do godinu dana uz dohranu naravno. 3. dete isto dečak kada se rodio isto sam imala taj nežni trenutak, prvi dodir sa bebom bio je najlepši, njega sam dojila 2 godine. 4 dete moja jedina devojčica, sa njom je bilo isto lepo i nežno dojenje do njene 2 godine. I sada 5. beba četvrto muško ima 10 meseci i dojim ga još i meni je svako dojenje posebno sa njima jer se igramo i poljubimo i tih pola sata su samo naša, bez obzira na sve. Samo ja i beba, te nežne ruke kada te dodiruju ili te maze po obrazu, to je stvarno najlepše što postoji. Zato volim svu moju decu i zadovoljna sam što sam ih dojila svih 5, naravno bebu i dalje dojim do 2 godine. Hvala svima koji čitaju ove naše divne trenutke sa bebom.