Dok se nisam ostvarila u ulozi majke, mislila sam da je dojenje nešto prirodno i da tu ne može biti nikakvih problema. Sada mi sve izgleda lako i lepo jer je to period iza nas, međutim početak je bio baš težak, ali smo pobedili, bila sam jako uporna jer je to za mene bilo jako vredno, da podarim svom detetu nešto najprirodnije što postoji, verovala sam u taj poseban osećaj, tu posebnu povezanost sa svojim sinom dok me gleda svojim okicama. I sad bi opet sve ispočetka, iako je tu bilo i neprospavanih noći, straha da li je beba i dalje gladna posle podoja, ponekad bolova, ali ne bi sebi oprostila da mu to uskratim, ako već mogu da mu podarim, jer nema svaka žena tu sreću, nažalost.. Uspeli smo, on i ja! Ponosna mama dečaka.