3.1.2013. Dan kad je sve počelo prvi put. Prvi podoj, prvo dete. Donose je kod mene i uzimam je u naručje i kreće da sisa, imala sam mleka čini mi se za celo porodilište. Ona je sisala i lepo spavala, gledala sam ostale ženice koje su imale muke sa dečacima, imale su mleka ali oni nisu hteli da se muče sa sisanjem 😉. Malenu moju dojila sam do njenog 10-og meseca jer sam ostala po drugi put trudna.
14.7.2014. Druga devojcica, po drugi put sve iz početka. Prvi podoj kreće i ona ne pušta cini mi se brže i jače, opet imam mleka na izvoz. Prestajem sa dojenjem sa 14 meseci.
17.11.2018. I po treći put devojčica. I opet prvi podoj kreće vuče cima jos jače od svojih seka i opet mleka previše. Za koji dan ce 17 meseci i dalje sisa.
Sa sve tri gledala sam i slušala žene sa dečacima koje su vodile bitku jer neće da sisaju, a njima dojke kao kamen tvrde pune mleka, ne znaju šta da rade jer je većina mama po prvi put. Dok su mame devojćica imale muku što vuku i cimaju, a mleka previše. Ne znamo šta je gore, decaci koji odbijaju sisanje ili devojčice koje vuku.
Moja priča nijr svrha da obeshrabim mame dečaka vec da im kažem da budu uporne i da će se to isplatiti. Moj savet je budi istrajna i ne dozvoli da poklekneš pod pritiskom i nervozom koju ćeš tada osećati. Svim mamama želim uspeh koji sam ja imala. Sve najbolje i ne plašite se već uživajte u svakom trenutku koji je pred vama.