Moja devojčica je rođena kao jako mala beba početkom ove godine, dugačka 48cm i teška 2580g.
Dok su sve mame bile sa svojim bebama u sobi, moja je bila odvojena od mene 8 dana.
Dobila je žuticu, zbog nekompatibilnosti krvnih grupa i primala je imunoglobuline. Mleka nisam imala prva dva dana dok nije naglo nadošlo.
Rečeno mi je da čim krene, moram na svaka 2 sata da izmlazam mleko i da nosim za moju devojcicu, mog borca. Vodila sam se mišlju da koliko god da uspem da izvučem mleka, njoj ce značiti. Ona je bila moj pokretač i moja snaga.
Grudi su mi bile natečene, bolne, crvene, u modricama što od masiranja, što od izmlazanja lošom tehnikom, što od nadošlog mleka...ali sam bila uporna zbog mog malog anđela. Viđala sam je jednom dnevno samo na minut, ali je mlekce imala na svaka dva sata da rućka.
Konačno smo puštene kući 8-og dana i moju devojčicu sam samo dojila. Bile smo uporne, obe, i uspele smo! Na prvoj kontroli sa mesec dana je imala 3900g, bila sam preponosna i na nju i na sebe! Sada uživamo u dojenju.
Ona je jedna zdrava i srećna beba.
Drage mame, budite uporne, pre svega.
Ne dozvolite da vas ubede da nemate dovoljno mleka, da su vam ravne bradavice, da ne možete da dojite...MOŽETE! Verujte mi! Verujte u sebe i slušajte svoje telo. Dojenje je nesto najlepše na svetu i najbolja hrana za vašu bebu.
Pozdrav za sve mame, jer su sve mame heroji!
Mame, niste same. Uživajte u najlepšem periodu života.