Odakle početi...drugo dete, ma to je sve lakše nego sa prvim su govorili..Sve oko porođaja prošlo dobro,sem što još u sali kada su mi je prvi put doneli tresla sam se kao prut od sreće,a suze su same tekle. Stavili mi je na grudi,a ja sam je samo gledala. Posle par minuta dolazi sestra i hoće da je odnese,a ja je zamolim da je ostavi još malo.Ona odlazi sa komentarom da je to neverovatno, pošto sve mame mole da im odnesu bebe da bi se odmarale. Ja nisam osećala umor nego neopisivu sreću u tim malim okicama, rukicama i nejakom vrpoljenju dok sam je pridržavala.
Dojenje je počelo bez problema, bar kako sam ja mislila, šetanje po kući da se što pre oporavim. Mleka sam imala toliko da sam peškire podmetala. Međutim na prvoj kontroli beba dobila jako malo(oko 400gr). E tu kreće strah. Dr savetuje da moram da odmaram i da bi trebala da dohranjujem bebu. Ali znala sam i ćvrsto verovala da ja mogu bez dohrane. Počela sam da je budim svaka 2-2,5 sata. Svi oko mene, baš svi su govorili da ne vredi tako, da mora flašica, ali ja sam bila uporna, osećala sam da napreduje, da raste, da se debeli. I dalje su me ubeđivali da joj dam flašicu. Ja sam se svaki drugi dan sa njom vagala, i osećala sam da idemo ka boljem. Bila sam na izmaku snage od nespavanja, ali sam gurala. U glavi su mi stalno odzvanjale reci da joj dam flasšcu a osećaj i srce nisu dali da pokleknem.
Zakažem kontrolu za oko petnestak dana i gle čuda. Dobili smo 1kg300gr. Dr kaže odlično i sledi pitanje koju sam joj dohranu davala. Ja odgovorim dohrana je moje mleko, do tog dana svaka 2-2.5h dojenje. Dr i sestra su ostale zatečene, samo su skupile toliko reči da kažu da mi svaka čast i da je neverovatno..
Dakle samo upornost, volja,ljubav i želja su bitne.
Svaka majka ima dovoljno mleka za svoje dete, jer šta ima zdravije od njega.
Bitan je i period pre nego što se porodi, jer psiha je čudo.
Svakoj mami želim uspešno i lepo dojenje.