Majka sam dva sina, sa prvim je dojenje išlo lako, bebac se rodio sa 3,850 i nije mu smetalo ni što je imao žuticu tih prvih mesec dana. Medjutim kada je drugi sin došao na svet, nastali su i moji problemi. Pre svega rodio se 3,360. U porodilištu mi je mleko, od preteranog grickanje plazme, krenulo već drugi dan pa mu nisu davali dohranu jer kao treba da se navikne na sisanje. Iako sam ga nudila, njega je žutica uspavljivala i nikako da povuče lepo. Krene, al dosta je slab, pa zaspi. Grudi su me bolele, kao i ženice koje su bile u sobi sa mnom, tako da smo morale da se izmlazavamo. Četvrti dan je na odpustnoj listi bebac imao 3,220 da bi ga peti dan merila patronažna sestra i njegova kilaža je bila 3,150. Savet je bio da kupim dohranu, da se izmlazam u flašicu pa da probam tako.... Sve sam ja to saslušala ali sam jako želela da bebac sisa, jer sam imala jako puno mleka. Tako malo po malo, počeo je sve lepše da hvata. Nekada mu i ja malo pomognem. Kako je jedna babica rekla u porodilištu - bebe su vaše najbolje pumpice. Tako i jeste bilo. Meni je bilo lakše, on je počeo da napreduje. Suprug je insistirao da kupi dohranu, čak me je i svekrva napadala kako mi očigledno mleko nije dobro. Nisam dala za pravo, nisam dala suzama da utiču na mleko.
Na prvoj kontroli sa 40 dana imao je 5,100.
Moj mršavko je sada prava mala loptica.
Drage majke, ne dozvolite da vam neko pravi stres, uživajte sa svojom bebom i slobodno kad god hoće malo da povuče, samo napred. Možda će da jede, možda samo da oseti mamu jer mu se spava, kasnije da bi ublažio bol prilikom rasta zubića.... Kako god, uzivajte u vašem momentu jer brzo odu iz naručja.