Мајчино млеко је за њу и даље најслађи оброк, више пута по двадесет минута, дању и ноћу .Моја леђа пате, седење не прија мојим лумбалним областима. Груди су ми најбитнији део тела већ трећу годину......мислим , функционишу на рачун осталих делова тако што их исцрпљују.
Уморна сам чим се пробудим, и редовно планирам да баш тога дана почнем да је одбијам од сике. Мада, ја сам веома смирена и срећна мама.
Схватила сам да је ово смисао мог бивствовања. Трпим све што је непријатно мојој размажености, и жртвујем своју удобност..........лечим се.
Постала сам фабрика млека, једем све оно што је добар материјал за производњу квалитетног, органског млека. Да. желим да као органик мама одгајим органик дете.
То, што јој се ноге вуку по поду док свом снагом из мене исисава богатство витамина и сл.......то је зато што је прерасла моје крило.
Понекад помислим да је одгризла део те сике која је храни. Када њен тата прође поред нас, она се уредно окрене и прати га погледом, наравно, не испуштајући сику. Онда почне да маше ногицама и да певуши, а мене све боли.
Да, дете које дуго и квалитетно сиса биће здравије, паметније и приврженије родитељима.
Да, оно ће бити сигурно и племенито, дојењем се изграђује приврженост.....итд
.....итд ..
.Сада знам да је дојење једини природни однос на почетку бивствовања маленог бића.
То значи да имаш маму која те воли. Маму која зна зашто се удала за твог тату.
Маму која има здравље да те подоји.
Да имаш само твоју сику као најмекше јастуче и најслађи оброк.
Дојењем те наградио Бог , и то је рајска храна за твоје одрастање.
Болесне и намучене, заробљене или убијене маме не могу да доје.
Зато сам захвална, зато сам срећна и уморна од тог малог сисара који спава у мом крилу као у најлепшој колевци!