Prvo dete nisam dojila jer nije bilo nikog da me uputi u sve to, a ni podrži. Bila sam mlada,samohrana majka koja se borila sa vetrenjačama. 2018. postajem mama po drugi put, uz podršku tate ovaj put odlučujem da dojim po svaku cenu! Slušam razne savete, čitam razna iskustva, pokušavam sve i svašta, ali se nekako ne snalazim. Dolazim do tačke da odustanem, ali gledam to nedužno biće za koje znam da je moje mleko najbolja hrana i odlučujem da se borim i dalje. Počinjem da pijem Fitolat tablete i enormne količine vode, mleko nadolazi kao ludo a moja beba sve zadovoljnija i krupnija! Čak nam doktorka u jednom trenutku kaže da preterujemo sa podojima! Međutim pored čvrste hrane ona i dalje nastavlja da sisa. 19.02.2019.na ćerkin prvi rođendan saznajem da sam ponovo trudna, i celu iako rizičnu trudnoću nastavljam da dojim ćerku jer to nam je velika povezanost i neopisiva ljubav! 08.10.2019.carskim tezom stigao nam je i bata. U startu problem sa dojenjem zbog podjezične resice. Muke i pronalaženje položaja da lakše siki, mnogo suza i nervoze, velike borbe, dok nismo recnuli resicu! Sad napokon uživamo u roditeljstvu, u dojenju, odrastanju, svi srećni i zadovoljni! Kad kažem uzivamo, mislim i na tatu bez čije podrške ne bi uspeli! I da napomenem da iako seka sad ima dve godine, ona i dalje siki, ponekad u isto vreme kad i bata! Zato žene ne odustajte, ne predajte se, dojenje i majčinstvo je najlepša životna uloga!♥️♥️♥️