Imala sam samo 20 god kada sam rodila jedno malo nevino biće koje je imalo 2,950 kg i samo 47 dužinu. Iskreno nisam bila ni malo uplašena i ako je prva beba a ja pa relativno mlada. Bebu su hranili na špric jer je mleko sporo nadolazilo, došao je dan otići kući. Tad kreće novi život pun uzbuđenja. Stigli smo kući koliko sam samo jela da bi mi mleko nadošlo, da bi tokom noći nadošlo toliko mnogo da sam imala mleka za još tri bebe.
Taj osećaj kada je beban uzeo da sisa je nešto neopisivo. Jer sam svesna toga da smo i dalje povezani kao dok je bio u stomaku, to me je činilo nekako posebnom i moćnom što sam imala čast dojiti svoje dete. Koliko je to lep osećaj kada sam svoje dete dojila, 2 god stavi stoličicu ispred mene i kaže samo da se pomazimamo. Dojenje je stvar za koju niko ne treba odustati to je nešto ne procenjivo i vredno i za bebu i za nas majke. Najnežniji period je tokom dojenja tada se majka o dete još više povezuju . Tada sam imala 20 sada imam, 27 i treću bebu koju hvala Bogu dojim. Ja sam samo jedna posebna i srećna mama sto sam imala čast da dojim svoju decu.