Naša priča o dojenju počinje tako što ova mama, verovali ili ne,nije imala želju da doji. Ja sam zdravstveni radnik,i kao takva upućena sam o svim prednostima dojenja,čak šta više, sve druge buduće mame oko sebe sam oduvek upućivala na to da treba da doje, da je to najbolje za njihovu decu i pričala im o svim prednostima i plusevima koje time skupljaju i majke i bebe.. sve dok nisam i sama ostala trudna.

Uz sve znanje koje sam imala o tome nisam mogla da zamislim da se pojavi to malo biće i da se prosto tako “zakači” za moje grudi i da je to u redu. A onda je došla Andjela. Prvi put kada je zaplakala da je gladna imala sam potrebu da je nahranim, sama, a kada smo konačno uspele da se snađemo i kada je zatvorila okice i uživala dok sisa tek tada sam shvatila šta znači biti mama. Osećaj mira, spokojnosti i ljubavi preplavio me je i nisam nikada želela da prestane. Sada vec imamo 9 meseci i Anđela jos uvek sisa.. Ne znam kada će prestati, ali dok god osećam da je to ispravna stvar i da je ona sita, srećna i zadovoljna nećemo prestati. Ovo je bila nasa priča o dojenju, a ja se nadam da će što više mama shvatiti značaj majčinog mleka i da neće odustajati od dojenja.