"Vidi se da je momak vredan", reče  babica uz osmeh, gledajući ga kako se bori u svom prvom susretu sa "cokom-lokom"(tako ju je nazvala moja mama, dok mu je u prvim danima pričala i tepala). Rođen je sa 3900g i delovalo je da će zaista biti vredan...

Da, bio je vredan da požuri da uživa. Tih prvih mesec dana ništa drugo nisam mogla da radim, osim da na njegov zahtev skačem....obično je prekidao prvi srk supe ili kafu koju sam  "na miru" počela da pijem, misleći da je podoj završen.
I tako se ušuška uz mene, povuče nekoliko puta i zaspi na grudima. U početku sam i pokušavala da ga prenesem u krevetac, kasnije sam shvatila da će nam krevetac služiti samo kao ukras u sobi.
Tako je veliki bračni krevet postao njegov, a tati je ubrzo postalo tesno pored nas, pa je morao da se preseli u drugu sobu.
Njegovih 6 meseci i prvi susret sa morem...
Nije mu bilo bitno da li smo sami ili je plaža puna,  da li sam tek ušla u vodu ili se udobno namestila planirajući da konačno počnem čitanje knjige. Iz kolica samo radoznalo izvire krupne oke i pitaju"Hoćemo li"?
Šetnju na moru smo uglavnom doživljavali traumatično. Iako mali gospodin svoje mleko dobije pre izlaska, razumeo je da je mama kao neka pokretna česma i zašto on to ne bi iskoristio. U takvim situacijama obično su stariji brat i tata nastavljali bez nas, a mi jurili najbližu klupu da se udobno smestimo. Neko bi možda pomislio da je on baš uvek jeo u takvim situacijama, ali ne...

Bilo mu je važno samo da povuče nekoliko puta i da iz maminog naručja posmatra dešavanja oko sebe.
Trajalo je naše zajedičko uživanje 20 meseci i ko zna koliko bi još, da nisam morala u bolnicu na 5 dana. Bilo je to 5 teških dana za oboje...
Susret posle toga je bio jako smešan i neobičan.
Prvo sam mislila da me je zaboravio i rasplakala se, a u stvari on je samo porastao, jer se pri pomenu "coke-loke" samo blago i postiđeno osmehivao ili bi  je stidljivo pipnuo prstićem, kao da proverava da li je sve bio san ili je to zaista bilo njegovo.

Evo, uskoro pakujemo kofere za novo letovanje, sedećemo za istim stolom sa dečacima i svako će jesti iz svog tanjira, i mama će imati vremena i za kupanje i za čitanje, ali...
Mala suza, koja klizi niz obraz dok završavam ovu priču, mi govori da bih rado osetila bar jedan dan onog "nesavršenog" odmora i upila ponovo sve one divne bebeće mirise.