Sve je počelo tog toplog avgustovskog dana kada je na svet došla naša ćerkica Elena. Bila je najlepša beba na celom svetu, mirna, tiha i pospana. Mami je to bio prvi put da se upozna sa dojenjem. Iako je dosta čitala o tome nije se baš najbolje snašla. I bolnici su počeli prvi pokušaji dojenja i prvi podoji. Na početku je bilo bolno toliko da sam stegla zube i trpela misleći da tako treba da boli, međutim ne, Elena je samo imala jak potisak vilice a ja lošu postavku dojke eh eto i ragada na svu tu bol. Neiskusan pa ne znaš kako treba pravilno. Prođe i ta faza , Elena lepo ručka ali eto i mastitisa nakon 7 dana. Beba je ojačala pa je nekako izvukla mami i taj problem. Nakon tih problemčića krenuli smo u borbu za čisto dojenje i išlo nam je super. Najlepši osećaj na svetu koji je mamu uspavljivao od početka, miris bebe, ta veza između mame i bebe najlepša na svetu. Prođe 10 meseci uspešnog dojenja eto nama novog člana za 9 meseci. Dok smo čekali brata da stigne na ovaj svet mi smo i dalje sisali mamino mleko. Mama nije odustala ni jednog trenutka dok nije otišla da rodi bata i tu smo napravili pauzu od 7 dana. Mama sada sa iskustvom seka spremila mleko Batu i mi smo se brzo snašli u bolnici. Dolazimo kući odlazim da nahranim sina a ona me gleda tužno i cela trenutak kada ću reći dođi i ti kod nas. Naravno to sam i učinila, nisam mogla da razočaram ta dva najlepša oka. Ona je potrčala ka nama poljubila bata i nastavila tamo gde je stala. Tako je ljubav postajala sve lepša i jača između bata i seke. Deli ih samo leva i desna strana koju menjaju pa se takmiče koja je čija Sika. Tandem traje već punih godinu dana između njih dvoje i ne predajem se idem do kraja. Ova veza je najnežnija, najčistija i najplemenitija na svetu. Ne znam šta ima lepše od ovog dara da deci daš ono najčistije i najbolje što postoji za njih.