Prva beba, ja teoretski sve znam o dojenju, neonatološka sestra, kolostrum krenuo još u trideset petoj nedelji, milina! Dohrana kao opcija ne postoji, kad ono... Mila se rodila tačno na termin, slatka bebica od tri i po kilograma, jedva čekam da mi je donesu na podoj al ona ni da pipne. Dobro, tek se rodila razmišljam, biće bolje sutra. I tad kreće agonija, mleka sve više i više, ona ne želi da povuče ni malo, gladna, plačljiva ali da sisa neeee. Probali smo sve moguće i nemoguće položaje, bezuspešno. Ja sam se izmlazala, moje mleko je prihvatala ali samo iz flašice i tako dva meseca i četri dana izmlazanje, flašica, izmlazanje, flašica, milslim da sam jedino to radila ta dva meseca. Opet buđenje, dva ujutru, ajde da probamo još jednom pa da se izmlazam.Tu noć nikada neću zaboraviti, moja pospana beba, mamina buckica, počinje da sisa. Osećaj neprocenljiv, čini mi se jači od onog kad sam je prvi put videla! Krenulo je te noći i trajalo narednih dvadeset meseci! Mame, nikada ne odustajte, vaše mleko je njima najbolji izvor zdravlja 🚼🚼🚼