Moja beba je poranila pre termina i potpuno nas zatekla nespremne. Nisam stigla da ispeglam i operem pelene. Nisam stigla ja da odem i izaberem dudu i flasicu, odelce za izlazak. Tata je to zavrsio a mi smo bili i porodilistu. Obzirom da je porodjaj bio prevremen, prvih par dana nisam imala mleka. Objasnili su mi da je organizam zbunjen, da beba nije sa mnom i da mleko zato kasni. Cetvrtog dana mleko je krenulo. Kapljice. Za prvi podoj sam uspela jedva za kasicicu da skupim. Ali sam bila srecna! Mleko jedva da je prekrilo dno posudice a ja sam trcala da odnesem za podoj bebi u strahu da ne zakasnim.
Na svaka tri sata sam nosila a kako nisam bila vesta i nije bilo toliko mleka tih 30ak ml sam sat vremena izmlazala. Medjutim, zadovoljstvo i srecu koju sam osecala nije mogla da se izmeri. Tako je bilo danima, na tri sata sam se tusirala i masirala kako bih povecala kolicinu mleka i obezbedila svojoj bebi. Broj sa narukvice koji sam pisala na flasici sam po par puta proveravala. Pitala sam se sta ako zaborave pa bebi ne daju moje mleko. U trenutcima ocaja, tuge i brige jer beba nije sa mnom me je istinski drzalo da budem jaka da bih odrzala mleko za bebu. Nakon devet dana rekli su mi da ce dovesto bebu na podoj. Moje srece tada! Toliko ushicenje ne mogu da opisem! Sredila sam krevet, posteljinu, ormaric, okupla se i sedela i cekala sa dozom pozitivne treme. Moja dusu su doneli. Nikada necu da zaboravim taj trenutak kada sam ga prvi put stavila na grudi. Spavao je i trazio dojku. Onda je kao vukao a ja sam to osetila kao pipkanje. Slatko i smesno a prelepo. Bio je jako mali i brzo se umarao. Nisam mogla da ga se nagledam. Onda je gledao i sisao i kao misic iz neke rupe kada viri. Danas moj decak ima deset meseci. Uveliko jede cvrstu hranu ali mu je mamino mleko i dalje na prvom mestu. I kada se mazimo i kad je gladan i kada mu je potrebna uteha. To je nas poseban cin koji ne moze da se opise recima. To je nesto sto mora da se oseti, taj kontakt, povezanost.
Bilo je teskih trenutaka tokom ovih meseci,kada nije lepo vukao, kada su me bolele grudi i bile teske, pucale bradavice pa od toga i on sam bio krvav, ali sve to prodje i ne ostavi traga koliko dojenje donese koristi i srece.
Moja tackca je naredovala odlicno od mog mleka. Moj borac. Dojenje je najbolja stvar koju sam pruzila mojoj bebi. Dojenje i taj prvi trenutak kada sam ga stavila na grudi su doprinele da to bude prvi najsrecniji trenutak sa mojom bebom. Ne rodjenje, ali stavljanje na grudi da. Majcino mleko, dodir, toplina, ljubav...