Kao i svaka mama uvek sam želela najbolje za svoju bebu, po mom mišljenju, to je dojenje. Išla sam na neke seminare, čitala gomilu članaka i foruma...ali sam se ipak plašila da neću moću da dojim svog dečaka. Mleko je krenulo kada sam se porodila. Prvi dani su bili izuzetno teški..nismo se videli, morao je u inkubator i prebačen je na neonatologiju zbog bakterije...doktori nisu baš bili predusretljivi, niti su znali da smire majku. I pored dodatnog pritiska, trudila sam se da održavam svoju malu proizvodnju mleka. Kada smo se konačno videli i kada sam mogla da mu ponudim svoje mleko, moj maleni Mlekosaurus se uhvatio sisanja bez problema. Svaki grč tražio je više mleka, svaki zubić takođe, svaka prehlada, svaki strah.... i tako moj maleni Mlekosaurus prekida sisanje sa 2 godine... Mislim da je meni taj trenutak teže pao nego njemu, on je imao sve što mu treba i puno maženja i pažnje koja je zamenila naše vreme za sisanje.