Moja priča počinje tako sto saznajem da sam trudna. Godine 2009 11 avgusta rađam dečaka kojim smo po muževljevoj i mojoj zajedničkoj slavi dali ime Luka. Kada smo izašli iz bolnice trudili smo se da nastavimo dojenje. U početku su bile bolne bradavice, ali mi nismo odustajali..Tako smo nastavili hrabro bez straha ka cilju da dojimo i dalje. Dojili smo do 2 godine..Posle sam saznala da ce nam stići još jedna beba. I ta je beba devojčica Lukina seka. I ona je dojila 18 meseci isto hrabro i uverljivo da ćemo uspeti ka putu da dojimo dugo, i uspeli smo. Treća beba kada je došla zabrinula sam se da li ću imati dovoljno mleka, ali sam imala, beba ima 16 meseci i još uvek sisa i ručka hranu.To je najlepša povezanost bebe i majke.....