О дојењу се пуно прича. Раније нису биле доступне млечне формуле, па су се мајке којима млеко није било "добро" сналазиле- давале су кравље или козије млеко својим бебама. Данас се ситуација променила и нећете баш увек наићи на осуду ако кажете да не дојите бебу.
У последњим месецима трудноће почела сам да припремам груди за дојење: трљала сам брадавице грубим пешкиром, лагано сам масирала груди. Кад сам се породила, рекли су ми у породилишту да сам пуна млека и да стављам бебу да једе кад год заплаче. Све је то у реду. Али, како? Беба је стално спавала, није пуно јела. Испоставило се да има жутицу, али су нас отпустили упркос томе. Код куће све исто, беба спава, трудим се да је будим кад заспи на дојци, умивам је, пресвлачим, штипкам... Не успева ништа. Патронажна сестра ми помаже, масира ме, стоји уз мене док беба сиса, даје нам савете. Купујем силиконске брадавице и пумпицу. Измузавам се, упорна сам, али ни то не функционише. Идемо једном недељно у Тиршову на мерење билирубина у крви. Чекамо да спадне, да би беба отворила своје оке и почела боље да једе. Ни млечну формулу није прихватала. Коначно, после пет недеља, ниво билирубина је добар. Беба је буднија него пре, весела и сад има апетит. За то време мени се количина млека знатно смањила. Није имало сврхе стављати је да сиса. Узимала је само млечну формулу и добро је напредовала. Све је било лакше.
Од тад је прошло две и по године. Она је здрава и радознала девојчица. Није болешљива, иако су ме плашили да су деца која одрасту на вештачком млеку склонија инфекцијама. Сада сам у деветом месецу трудноће и само бих једну ствар урадила другачије него први пут: желим да дојим!