Ja sam mama i patronažna sestra, tako da je dojenje nešto što se za mene "podrazumeva" :)
Prvo dete, ćerku, sam rodila sa 28 godina i dojila 15 meseci, morala sam da se vratim na posao a ona krenula u vrtić.
Drugo dete, sina sam rodila sa 38 godina, kako ja u šali kažem "matora mama".
Moj mali junak se rodio pre termina i to ga je verovatno i spasilo... Bio je izuzetno nemiran u stomaku poslednjih mesec dana, to me je malo i čudilo ali sam saznala i šta je bio razlog. Na porođaju je usledio šok i velika zahvalnost Bogu što mi ga je sačuvao. Lice babice i doktorice koje su ga dočekale po rođenju su mi prekratile život, samo su ponavljale reč "čudo" i ponovo gledale u taj mali smotuljak. Onda su mi i pokazale, pupčana vrpca je bila vezana u čvor i verovatno svih tih zadnjih mesec dana... To smo zaključili jer se moj mali miš rodio sa istom kilažom koju je imao na poslednjem merenju. Kažu da je bio gladan i da je zato i bio nemiran.... Tuga mi srce obuzme kada samo pomislim na tu borbu.. Pobedio je moj junak i bio toliko halapljiv i alav od momenta kako sam ga stavila na dojku pa narednih 22 meseca. Jeo je kada god je hteo, uživao u dojenju, a i ja sa njim. Mislim da je želeo da nadoknadi sve to što je bio gladan. Sada će 3 godine i dalje voli da spusti glavu na moje grudi i tako uživa.