Prvog sina sam rodila carskim rezom.Otpustili su me iz bolnice,a da mi niko nije ni pipnuo grudi,niti video da li je mleko krenulo.Ja nisam imala pojma kojim tokom to ide i kod kuce sam se nasla sa grudima koje su licile na dzakove pune kamenja!Bradavice su me jako bolele i svaki put kad bi beba povukla,imala sam osecaj da me sto igala za pletenje probada!Mleka je bilo sto kazu za dve bebe,ali je nazalost nedostajalo moje zelje i upornosti.Pitala sam se o kakvom fantasticnom osecaju zene pricaju?!Za mene je to bilo mucenje.Beba je prihvatila po savetu patronazne sestre vestacku ishranu,mleko se polako smanjivalo i na kraju nestalo.Kada sam rodila drugog sina,jos u porodilistu su pedijatrijske sestre forsirale stavljanje bebe na dojku,masiranje,tako da sam ja iz porodilista izasla sa uspostavljenom laktacijom!Dojenje je u pocetku bilo bolno,ali manjeg intenziteta nego prethodnog puta.Pomogle su i vestacke bradavice.Neprijatnost je trajala dve nedelje i nakon toga je dojenje postao jedan bezbolan,opustajuc,prijatan proces i za bebu i za mene!Samo dok dojim imam osecaj stopostotne povezanosti sa svojom bebom!Zaista neprocenjivo i jedinstveno!!!Da sam znala prvi put kako je osecaj lep i koliko je bitna uloga sestara u porodilistu u uspostavljanju laktacije,ne bih dozvolila takav propust!Verujem da su mnoge zene iskusile ovo kao i ja,zato je bitno da buduce mame cuju i ovakve price i sprece tudje greske iz nesavesnosti i svoje iz neznanja!Odoh da dojim...pozdrav!!!