Dojila sam od prvog dana nakon porođaja. Ali sam kasnije imala OGROMNE probleme sa mastitisima. Letnje vreme,velike vrućine, mnoooogo mleka (mnogo više nego što je moj bebac Đole mogao da posisa). I pored silnog dojenja i izmlazavanja imala sam više od 5 ili 6 mastitisa. Jedan je u julu bio baš gadan. Naime toliko mi je na jednom mestu dojka podgnojila,da sam morala na jednu hiruršku intervenciju u leskovačkoj Opštoj bolnici. Gnoj je probušen i danima se drenirao. Svakodnevno sam iz obližnjeg mesta putovala na previjanje. Desetine longacefa primala sam protiv upale. Na toj dojci sam izmlazavala mleko,na drugoj sam dojila mog prvenca. Pakloviti dani za mene. Ali sam izdržala herojski (za MOG SINA!!!) Kada je rana sanirana i zarasla, nakon mesec dana mogla sam da ga dojim na obe svoje dojke. I dalje sam imala mnoooogo mleka, ali sam isto tako mnoooogo pazila da mi opet ne dođe do upale dojki.
Zamislite, dojila sam dete do njegovog SEDAMNAESTOG meseca. Već je i uveliko jeo čvrstu hranu i trčao po kući, a onda bi dotrčao do mene iz neke igre i povukao bluzu tražeći siku. Bilo mi je sve teže i teže da ga odbijem,jer je imao najlepši osmeh i najslađe okice dok bi siskao (već godinu i po stari dečkić).
Sada je Đorđe već prvak, mamin i tatin veliki dečkić, sportista i fudbaler, ali oni meseci dojenja čine najlepši (i najteži) period NAŠEG zajedničkog odrastanja. Činilo mi se da je tad bilo mnogo veće povezanosti mene i moje bebe, nego dok sam ga nosila u stomaku. Mama Ana iz Vlasotinca.
Veliki pozdrav!!!