Počelo je 17.04. 2018, dana kada se moj sin rodio. Kažu u porodilištu - daj mu da sisa, nema dohrane, mora da sisa... I on, dušica, onako mali, vukao i vukao i nikako da krene. I sledećeg dana me pitaju zašto vam je dete kaliralo? Zato što mleko nije još krenulo a niste hteli da ga dohranite. Onda su me poslušali i davali obaveznu dohranu, ali je vukao i kod mene. Nakon 3 dana krenulo je mleko. Mučile su me grudi, njega grčevi, pa izmuzi mleko da ne dobiješ mastitis dok grčevi ne prođu, da bi posle nedelju dana shvatili da on ima upalu uveta pa zato ne može da povuče dojku jer ga boli uvo. Pa doktor kaže, nemojte u ležećem položaju da dojite bebu, svašta, a ne zna da mene boli rana od sečenja i porođaja kao da su mi izvadili oko... Pa onda stoj da sisa, pa izmuzi, pa bole bradavice od one pumpice, pa masiraj grudi... Na kraju je sve prošlo i bebac je sisao do 8 meseca kada je sam odbio i rešio da želi samo hranu i mleko na flašicu. Inače, sve vreme je kombinovao dojku i flašicu. Sada je veliki dečko od godinu dana i lepo napreduje. 💖💖💖