Ne osećam bol. Epidural nije mnogo odradio prilikom porođaja, nije stigao, ali zato radi sad dok čekam da mi te donesu. Čekala sam devet meseci da se upoznamo i evo sad čekam ove beskrajne minute da prođu pa da nastavimo gde smo stale još na porođajnom stolu, kad je tvoja koža prvi put dodirnula moju. Nestrpljiva sam do neizrecivosti. Napokon stižeš. Stavljaju te tik uz moje grudi. Lako pronalaziš put do dela mog tela kojim ćeš mi dodirnuti dušu. Samo ja to još ne znam...
Dva dana u porodilištu s tobom proleteli su kao dva treptaja i spremne smo za odlazak kući. Čekaju nas čista posteljina, topli potaž od bundeve, zbunjeni mačori i - mnogo mnogo trenutaka sumnje i straha. Hoćeš li lepo nastaviti sa klopom? Davali su ti dohranu tokom noći da se ne bih budila sveže porođena. Malo sam se ljutnula na njih ali nikad ne bih dozvolila da budeš gladna a meni je godio taj gratis san. Šta nas čeka prve noći na domaćem terenu?
Tata koji usplahireno trči u 2 ujutru po dohranu? Mama koja plače od panike što ne zna zašto plačeš? Tata koji smiruje mamu i tebe simultano i dosledno iako potpuno nepripremljen na situaciju? Mama koja se ničega tokom trudnoće nije plašila, pa ni samog porođaja, koliko se plašila hoće li umeti da odgovori na sve tvoje potrebe dovoljno brzo i kvalitetno?
Sve to, da. I mnogo ljubavi pride, srećom, jer ona nam je dala snage da istrajemo u tim maglom i neiskustvom obojenim prvim koracima roditeljstva.
••••
Svakih pola sata te stavljam da sisaš jer nemaš baš zavidnu kondiciju još uvek. Uglavnom povučeš par puta i zaspiš. Štipkam te za petu. Golicam ti podbradak. Mazim ti obraze. Tvoj tata mi masira grudi dok se trudim da te ne probudim vrištanjem od bola koji usput osećam. Opet si mi na grudima. Opet si zaspala. Opet stavljam obloge od kupusa i mažem lanolin na bolne završetke mojih mlečnih žlezda. Opet si gladna. Tuširam se toplom vodom deseti put danas da ti lakše ručkaš. Opet kupus. Opet lanolin. Opet masaža. Opet bol. Opet si gladna.
Koji li je dan?
••••
Rodila si se pre više od 40 dana. I dalje stičeš kondiciju, ali baš fino napreduješ. Samo na dojenju dobila si 1.250kg. Ponosna sam. Teško mi je da zamislim da smo onu kupljenu dohranu ipak otvorili i dali ti nju umesto mleka koje je moje telo napravilo samo za tebe. Teško mi je da zamislim da me ne maziš sobom dok ti dajem gorivo za život. Teško mi je da se budim na svakih sat i po ali zapravo uopšte nije. Uživam u svakom tvom gutljaju i mom pogledu na tvoje zajapurene obraze dok sad već samouvereno ležiš u mom naručju sisajući i smejuljeći se od miline. Obožavam svaki naš trenutak. Obožavam te. Zahvalna sam Kosmosu što si mi na rukama, na grudima, i u celom mom biću.
••••
Skoro su ti se zabeleli donji kečevi. Juče si me prvi put gricnula dok sam ti nudila užinu. Nisi bila gladna, gricnula si iz igre. I taj gric ne bih menjala ni za šta na svetu. Ceo Univerzum smo samo nas dve dok te držim i mazim na grudima. I opet bih i besane noći, i znojenje od bola, i kupus, i lanolin, i petsto tuševa dnevno, i sumnju i strah i očaj i sve zubiće sveta - jer sve si ljubavlju učinila podnošljivim i samo ti ljubav želim u životu. Neka ti tvoji gutljaji i zagrizi mog tela budu prve stanice ka životu istkanom od čiste ljubavi. Tata i mama će ti praviti vetar za jedra a ti plovi, mila moja, i upravljaj, jer vidim da već umeš. Hvala ti što si i mene usmerila.
Jedva čekam da probaš tatin potaž od bundeve, bundevice jedna.