Prvo dete sam rodila sa 20godina. Uplašeni i zbunjeni, beznadežno opčinjeni njome, muž i ja smo svaki plač naše ćerkice tumačili "jao gladna je" pa je dojenje zbog dohrane trajalo jedva mesec dana. Drugo dete posle 4god. i ja kao iskusnija odlučim da budem hrabrija i upornija. Sin je sisao 6mes i bio divna, ljubavlju mame tate i seke obasuta beba. Nije bilo lako ali borila sam se i uhvatila ritam sa njim i podojem. Nije bilo noćnog ustajanja, prokuvavanja, sterilizacije flašica, brige oko količine popijene formule..jednostavno ga stavim na grudi kada plače i on kroz moje mleko dobije sve što mu treba. A tokom dojenja oseti bezrezervnu pažnju i maženje kojeg svakoj bebi nikad dosta.Treću bebu, dečaka ,sam rodila pre 4meseca... od ćerke je mlađi 17god a od sina 13god...stigao je kao najlepše iznenađenje...uneo dašak topline i nežnosti u sve nas..Kad je prvi put zaplakao u sred noći muž i ja smo se pogledali i setili kako smo bili očajni pre 17god i nismo verovali da je majčino mleko uvek najbolje i uvek dovoljno ako je majka zdrava naravno. Naše treće zlato isključivo dojim a tata seka i brat se uvek prepiru ko ce da ga nosi da podrigne.Od prvog dana smireno ,s radošću ga dojim. Nekad češće nekad na 3 sata ali uvek sam tu za njega. Zadovoljna je beba i neodoljiva maza. Grčeve , pupak, krmeljanje okica, zapušen nosić...sve pregrmimo zajedno...ali hrana za njega je uvek na sigurnom..na najtoplijem i najpouzdanijem mestu na celom svetu za njega:na maminim grudima.