Kada se rodio moj drugi sinčič jedno je bilo sigurno jedina hrana do šestog meseca njegovog zivota biće moje mleko isto kao što je i njegovom bati. I sve je super počelo, bez regada i krvarenja, bez bolova i sa obostranim uživanjem. Bebac napreduje u prvih mesec dana super ali pedijatar primećuje da je bebac još uvek žut i šalje nas da uradimo analize. Rezultati gori nego na otpustu iz porodilišta i sutra dan hospitalizacija bebe i mene. Rade se detaljnije analize i pedijatar sa decijeg odeljenja daje dijagnozu i preporuku lečenja. Dijagnoza produžena žutica, među ljudima poznata i kao alergija na majčino mleko. Terapija pored gomile lekova koje nebih ni znala da nabrojim i prestanak dojenja bar na neko kratko vreme a možda i zauvek. Šok i neverica, katastrofa, suze u očima i šta ću poslušno odgovaram da ako tako mora onda mora. Te večeri moj malac dobija svoju prvu dozu AD mleka koju mu donose sestre i on je popije i to je to,moje mleko odlazi u slivnik po njihovim instrukcijama i tu se prekida naše dojenje bar na kratko kako lekari kažu. Mislim da mi ništa teže nije palo nego taj trenutak. U toku noći beba koja inace ne plače počinje neutešno da traži nešto što i ne razumem i povrati skoro svo mleko koje je popila. Ja zaprepašćena sestra misli da je gladan i u konsultaciji sa lekarom donosi novu dozu a on odlučno okreće glavu kada mu se ponudi flašica. To mleko nije ni liznu, svi zatečeni ali čekamo da vidimo da li će popiti kad ogladni. Za nevericu, svaku ponudu flašice moj heroj je odbio. U viziti nova lica gledaju preporuku, slušaju priču kako on odbija formulu i saopštavaju mi kako je to nekada bio savet ali da su se konsultovali i da ja slobodno nastavim sa dojenjem jer je to zdravije za njega od bilo koje formule. Ne mogu rečima opisati svoju sreću ali bila je ogromna jer nisam želela da svom bebcu uskratim nešto što sam smatrala zdravim i dobrim za njega a već sam mogla da dojim. I evo ga danas moj bebac puzi oko mene dok ovo pišem, ima skoro 11 meseci i uživa da siska više puta dnevno, odlično napreduje i nemamo nameru da prekidamo. Mame dojite svoje bebe ako možete jer to je najzdravije i za njih a i za Vas i radite to koliko god možete i koliko god dugo Vaša deca to žele jer ona najbolje znaju šta je dobro za njih.