Moja priča počinje u januaru 2013. godine, moja prva princeza N stigla je u 42. nedelji, a tog jutra meni je mleko i krenulo.
Kao mlada mama (18 godina), bila sam mnogo uplašena kada su mi doneli bebu i samo je ostavili pored mene u krevetiću (baby friendly program). Malo smo se grickale, mučile, plakale zajedno, stisala sam zube dok je stavim da sika, bljuckala mi je krv u porodilištu...ali ja sam bila uporna. Jednostavno želela sam da je dojim i uspela sam..posle mazanja 101 kreme, stavljanja obloga, izmuzavanja, ragrada, izvukla mi je bradavicu i sisala je kad god i gde god je htela. Sa 2,5 godine prestale smo sa dojenjem. Plakala je pola dana, a ja sam plakala 5 noći, jer mi je bilo žao. Posle godinu dana stigla nam je seka T, naša mala buckasta miljenica. Pošto sam sa N prošla sve, kao iskusna dojila sam je od prvog dana bez problema. Pošle godinu i 2 meseca, ŠOK - moja bebica mora da prestane da sisa (dobila sam neke lekove da pijem koje beba ne sme da sisa - prva greška naših stručnih doktora, dozvoljeni su ti lekovi; i nisam uopšte bila bolesna, nego TRUDNA - druga greška "doktora"). Plakale smo zajedno, ali kako je rastao stomak, tako smo brzo i zaboravile. Rodila nam se i treća devojčica M koja će za nekoliko dana proslaviti svoj prvi rođendan. Od rođenja sve je teklo super, odlično je napredovala, ali od njenog šestog meseca mene je stizao umor. Mnogo je bilo neprespavanih noći, pokušavala sam da se posvetim mojim devojkama maksimalno, dva puta sam bila prehlađena sa temperaturom, ali kada je M napunila 9 meseci meni je na levu dojku izlazio neki čudan gnoj i izmuzavala sam krv. Bila sam pod upalom i morala sam opet da prekinem dojenje. Plakala sam svaki dan, barem pet puta dnevno, jer mi nije jasno kako sam sebe dovela u takvo stanje.
Danas, moje tri devojke su zdrave i srećne devojčice. Zahvaljujem Bogu, što sam ih dojila koliko god. Kada beba stavi siku u usta, toliku dozu sreće treba svaka mama da oseti, ne moze da se opiše. Dojenje bih preporučila svima, ali najviše pažnje treba posvetiti novopečenim mama, da ne odustaju prerano, da budu uporne i da sa svojom bebicom uživaju, jer mali su samo jednom!