Treća sreća! Stara poznata istina.Treću bebu donela sam na svet i sve je bilo "kao prvi put". Šok, adrenalin, sreća prevelika!

Moja Đurđina u odnosu na prvo dvoje, odmah sam uvidela da je glasnije i "kočopernije" dete. Kažu, a i nas je bilo u porodici tri, (i ostalo :)) da su treća deca nekako borbenija tako je Bog uredio i samostalnija. Već pri prvim podojima moja mala Đu đu (kako sam je nazvala a tati se svidelo) sisala je krepko i halapljivo samim tim usledili su neminovni grčići već u porodilištu. Za Sv. Nikolu pošle smo put doma svog da rastemo, sisamo i naravno... bljuckamo u enormnim količinama opet, poredivši sa prvih dvoje dece.
Ona je više i "vukla"mleka,ali i izbacivala. U pomoć su sigle i prve probiotske kapi. Pila sam da napomenem još u porodilištu, čaj sa anisom, komoračem i kimom. Mleka je bilo, biljke tečnost i prohodnost mlečnih kanala služile su u kompletu i davale mi osećaj sreće sigurnosti da dojenje ide svojim tokom. Ubrzo sam u obližnjoj drogeriji, pronašla i kapi protiv grčića na preslatkog medvedića "stražara". Kamilica koju sam i pila a i bebi davala, činila je blagotvorno dejstvo umirujućeg efekta. Kim,koji "zagreva"i umekšava čini da gasići lakše nalaze svoj put. Zima je protekla i proleće je u svom ruhu "Baba Marte" osvetlilo majčinstvo da se ono lakše i efikasnije sprovodi. Meda je naš neprikosnoveni drug i dalje pomaže nam i kod starije dece(6 i 12) zbog cinka, gvožđa i probiotika. A slatkom, sada već ozbiljno većem zamotuljku, čini da su grcici i nelagode samo manje lepa proslost zvana "bolest"od sto dana.Dohranicu pazljivo uvodimo,cetvrti smo mesec, ali se prirodne ishrane ne odričemo. Batu i seku dojila sam preko dve god.oboje, ne vidim razlog da i malenu treću bebicu, ne dojim i dalje.

Medvedić se smeši sa police, pun blagotvornih po organizam sastojaka, koje su koristili još u prastara vremena majke, potpuno sličnih problema, slatkih muka da bi im čedo mirno spavalo i raslo, kontakt sa majkom sisanjem učinilo najvrednijim delom života.