Moja mala mrvica, došavši na ovaj svet, donela nam je brdo sreće u našim životima. Kako bi i ona osetila tu sreću, sreću dobrodošlice, izričita sam bila da ću je dojiti i sve prepreke savladati i priuštiti joj taj čin! Čin zdravlja, sreće, utehe tj sve ono što je njoj potrebno a dojenje joj to pruža....bilo jako teško, bolno....prva beba, ne razrađeni kanali...ali smo bile uporne, obe...kao što sam joj obećala da ću sve prepreke kod dojenja savladati da bi ona bila srećna beba, tako sam i uradila...ni u jednom trenutku nisam posustala, a iskreno bilo je jako teško....i zato sada obe uživamo u tom činu, činu sreće, nežnosti, zadovoljstva...i uživaćemo onoliko kolilo nam priroda to omogući kao i neki drugi egzogeni faktori...Dojenje, čin sreće i zadovljstva i bebe i mame