21.08.2016. godine, na svet sam donela jednu preslatku devojcicu Miljanu. Nisam mnogo toga znala o bebama i o dojenju zato stvo sam veoma mlada. Iskreno,plasila sam se kako cu se snaci sa svim tim novinama,ali sam bila spremna dw ucim. Sve je to bilo lepo dok nismo dosle svojoj kuci. Ona gladna, a ja nemocna. Svi su mi govorili da cemo nauciti vremenom i stvarno posle veoma kratkog perioda sve je krenulo svojim tokom. Moja devojcica prosto obozava kada je dojim. Sada ima 7 meseci i obavezno posle svakog jela mora da se zasladi dojenjem. Kada god je plakala govorili su mi da je gladna i da treba da je podojim,a ja neiskusna pa odmah poslusam. Konstantno sam je dojila, da mi je u jednom trenutku dosadilo i zelela sam da prestanem. Ali sam se izborila i nastavila. Sada, kada je vec veca, obozavam da je gledam tokom dojenja. Ti pokreti, uzdisaji,cmoktanje,ta njena sreca ne mogu se opisati. Trudicu se da je sto duze dojim, zato sto je to jedna jaka veza, koja nas jos vise zblizava i ne zelim da je prekinem.