Dugo očekivana beba... konačno, dve crte su tu. Beta kaže da bebica raste. Počelo je i moje srce da rasteeee. Iz dana u dan sve više volim svoju bebicu. Mazimo se, slušamo muziku, pevam ti. Počinje veliki strah da li ću imati mleka bebo da te hranim. Moja velika željaaaa je da dojim, majčino mleko je čudo. Krenuo je kolostrum, supeeeeeeeer. Jaaaa sam srećna. Grudi su počele da bole, vremenom su počele da iskaču vene, grudi su tvrde, kao kamen. Heeeej, Porodila sam se. Upoznalaaaa svoje čedo, ljubav na prvi pogled. Prvi podoj, nigde nikog oko mene, beba plače ne znam šta da radim. Instinkt mi govori uzmi bebu... uzela sam ga, sve ostalo je on uradio. Uhvatio kako treba i počeo da siki. Priroda je čudoooo ! Moja velika želja mi se ispunila, ali bilo je i padova... previše mleka sam imalaaaaa, upalila mi se jedna dojka. Stiskam zube, pijem antibiotike, visoka temperatura, boli boli boli.... muž me masira, sama nisam mogla... nisam mogla da podignem ruku, kao kamen tvrde. Gleda me i govori nemoj da se mučiš, ima drugo rešenje. Neeeee, NE ŽELIM, Ja stiskam zube sve jače i jače... uporna sam jer želim svom detetu da dam najbolje ma po koju cenu. Prošlo je i najgorih 8 dana... uspela sam, uspeli smo!. Moja bebica ima 10m i dalje siki, mazi siku, posmatra me svojim okicama, zahvaljuje mi seeee na svemu ! Ja sam ponosna mama. Sikimo dokle god on želi... moje telo više nije isto kao pre trudnoće, kao pre dojenja. Ja svoje telo sad više volim jer je pružilo najbolje. Podarilo jedan život, zdravu hranu! Nadamo se da će beba dobiti društvo, a ja jedva čekam da uspešno dojim još jednu bebu.