Kao i svaki početak ni naš nije bio lagan, ali je bio vredan jer mi je bilo stalo da uspem i ne odustanem na svom putu do uspešnog dojenja. Počelo je nekako haotično,porođaj carskim rezom, laktacija uspostavljena četvrti dan grudi buknule, u porodilištu se borim sa listovima kupusa da mi izvuku upalu, ali tu i tamo na dobrom smo putu, bebac vuče trudi se, mišić moj je vredan. Ali, mišića umesto da otpuste kući produže nam boravak jer dobili smo žuticu, izgurali smo i to nekako, pregrmeli smo, mislila sam kada dođemo kući biće sve lakše, ali gle čuda, kod kuće temperatura 40, mastitis! Ne daj se govorila sam samoj sebi, suze neka padaju ali uspećemo održaćemo laktaciju za malog miška, bol nije bila baš zanemarljiva ali je sreća kad se to malo stvorenje prikopča na vaša prsa neprocenljiva neobjašnjiva, taj osećaj , dobro poznat mnogim majkama nema cenu, kada se spojite sa svojim blagom i kada ste svesni da mu prenosite najbolju hranu za njega, vredi svake suze svakog početničkog napora i uzdaha, jer blagodet koji pružate svom detetu nema cenu, to ne može niko da zameni, ali ni dojenje nije lako, kada ste mlada majka, kada je puno testova pred vama, kad se nađete u iskušenju dal proizvodim dovoljno mleka, dal je moja beba gladna, zašto plače,dal mu treba dohrana, lako je skrenuti sa staze dojenja i ugroziti ga, zato budite sigurne u sebe i znajte da vaše bebe imaju baš koliko im je potrebno, a kroz dojenje ne samo da imaju i hranu nego i utehu sigurnost ljubav sve! Jer dojenje je ljubav .