Još dok sam bila trudna razmišljala sam o tome kako ću da dojim i pitala se kako li će to izgledati , nisam ni slutila da toliko ljubavi i nežnosti možeš dobiti od dojenja svoje bebe. Na početku nije bilo sve lako , ne zato što nisam imala mleka , odmah je došlo , već zato što posle dolaska kući moja beba je morala da se vrati u bolnicu i to bez mene . Tu se pojavio strah , šta ako se navikne na flasicu kako i šta onda , ali ja nisam odustajala izmlazala sam se svakih 2 sata po stanici bolnice da kad mi dodje moja beba mleko bude tu kad je navikao i tamo da jede . Samo sam se vodila time da održim mleko zbog moje bebe. Kada je izašao posle 15 dana prvih par dana sam mu davala moje mleko, ali na flašicu , tada me je patronažna sestra posavetovala da mu ponudim da sisa , dala sam mu da sisa i tu počinje moja predivna priča sa mojim suncem koji je odmah krenuo da sisa kao da nije ni bilo pauze . Ta toplina u njihovim očima dok sisaju je neopisiva. Presrećna sam što je mamino sunce prihvatilo sisanje i dalje uživamo i on i ja u tome za sada 11 meseci . Najlepše u životu je biti majka i svim mama želim reke svog mleka i svim bebicama da sisaju.