Moje malo, plavo oko, koje gleda pravo u mene dok ručka, taj pogled, neprocenjiv... nikada neću zaboraviti, zauvek će mi biti urezano u sećanje.To kako se on raduje kad hoće da sisa, jer to nije više samo hrana zato što imamo godinu dana, već prosto neko umirujuće obostrano uživanje. Nakon toga je kao drugo dete, srećno i veselo, nasmejano, i ne znam kako ćemo prekinuti sve to☹. Imamo i starijeg batu, i isto uživanje ali smo lakše prošli to prekidanje... I poruka za sve buduće mame, nije lako u početku ali stisneš zube i to nekako prođe a nagrada je NEPROCENJIVA!