Porođaj broj jedan, uspešno dojenje od prvog dana. Sada princeza ima 5godina. Porođaj broj dva, jul mesec 2018, početak dojenja uspešan ali nakon mesec dana kreće naša mala borba. Dobijam mastitis, temperaturu, grudi su otečene, mlečne žlezde zapušene. Odlazim kod ginekologa kaže: pa nemate dovoljno mleka, bolje prekinite. NE - ja moram da dojim jer je to za moju bebu najbolje jer ona to želi jer ja to želim. Kupujem tablete za poboljšanje laktacije. Nakon sedam dana opet tempetatura 40, završavam u bolnici. Tri lekara kažu: Ne mučite se više, prekinite dojenje i popijte antibiotike kako bi se upala sanirala. Opet onaj isti glas u glavi koji kaže:NE! Želim da dojim i znam da ovo mora da prođe. Plačem već danima jer me boli, a suprug tiho i stidljivo izgovara: Pa možda je najbolje da prekineš, zaista ne ide. Tog trenutka sam presekla, uzimam hladne pa tople obloge, masiram se celu noć, krijem suze od starije ćerke, pijem čajeve, koristim pumpicu i gle😄, nakon tri dana polako se povlači. Laktacija se uspostavlja, beba uspeva sisanjem da razbije zapušene žlezde, bol polako prestaje i ja dojim.
I evo nas, nakon osam meseci male rukice na mojim grudima i te male okice pune ljubavi me gledaju i kažu : Hvala.